Monday, January 7, 2013

Дамата на железничарот

02.04.2008



Сме замолкнале.
Јас ја почитувам патеката
Ти ја полеваш градината.
Сме пораснале.
Јас ги заглавувам прозорците
Ти го држиш таванот.
...И да, мирни сме.
Мене конци ми недостасуваат
Најмил, ти ја скрши иглата.

...Кога се промашивме.
Јас ги исполирав шините
Но ти ги укина возовите.
Барем се збогативме.
Јас, што ги набрав булките
Ти, што ги продаде вагоните.
А сега, се сеќаваме.
Јас ги мирисам бисерите
Ти и ги лижеш чашите.
Приказ.
Секоја стара дама од Италија
Го памети својот прв убод од комарец.




No comments:

Post a Comment