12. 05. 2009
Не се премислувај.
Твојот сомнеж ме боде како неочекувано голтната коска.
Оди, но не го проветрувај немирот ноќе.
Зашто ако чувствуваш како те водам, не ти е потребен фенер.
Не сум вешта со конец и игла,
Затоа свеста ти е прекуса и не ти го покрива сонот
Но не ме напуштај.
Мојата одлука ја извршуваат твоите очи.
Без нив ќе бидам чекор без звук
И муза без компас
И вода која не се бранува.
Некогаш љубоморно го собирав цутот на црешата.
Сега го оставам да ја расфрли и мојата желба.
Не ме прашувај.
Дамки се пресликуваат на секое ново платно што ќе го купам.
Неизбежна си.
No comments:
Post a Comment